ЕТРУРСКА ТАЈНА, Аутор: Спасоје Влајић
кликните за увећање

ЕТРУРСКА ТАЈНА, Аутор: Спасоје Влајић

Број прегледа: 228
Цена: 990 rsd
ком. додај у корпу
Опис:

1. Етрурци су себе називали РАСЕНИ, односно Рашани (Рас је древни србски град, а Расина и Рашка су реке које протичу тим крајем). У бити, друго етничко име за наше Србе и јесте Расен (Рашан), што значи "човек са реке Рашке", док је име Србин синоним за "саработника", "рођака", "саборца", односно, изворно "сркача мајчиног млека", како кажу неки руски слависти, што је иначе право и најстарије наше етничко име.

2. Покрајина у Италији где су некада живели Расени данас се зове Тоскана (племе Тоске су данас већином Албанци, и сви су потомци Срба, а уз саму реку Расину живе и дан данас Срби који се презивају Тоскићи). Источно од Тоскане налази се предео назван Ареззо где и данас постоји градић који се зове Рассина, исто као и наша река. Само 40 км источније може се пронаћи градић који се зове Сорбано. Нити једно, нити друго име насеља ништа не значи у италијанском језику. Све заједно одлично се слаже са "Далимиловом хроником" и "Србима до Рима", а заиста 70 км источно од Рима се такође налази градић по имену Сорбо. Јан Коллар ће написати: "Јмéно Расени, Расциа nepochybně до Етрурие так се дěдěнíм од охňоцтивýцх праотцů достало, јако и до Illyricum а до Сербие, кде тéж крáловствí а крајина Расциа, Расциана а řека Раса Раска. Дости на том, же нејен коřен раз рас, але и všecky formy, ве ктерýцх се тото јмéно в Етрурии и в Алпецх указује, чистě славјанскé јсоу, јменовитě koncovky ен ена ка, Разен, Разена, Раска, а с пřедложкоу по По-рсена."

3. Где год се налазе етноними који у себи поседују основу "Рас", појављује се и "Сорб". Пример: чак 30-так насеља у Шведској и данас носи име "Sorby", а уз њих и два са именом "Раса". Познато је да су Словени насељавали те пределе пре Германа, а на острву Риген (Рујан) постојао је град Аркона, у којем је био Свантевидов храм. Наиме, док су Римљани потукли своје учитеље Расене, велика маса њих је кренула ка северу Европе, где су основали нова насеља. Острво Рујан управо су опустошили Данци о чему пише Сакс Граматик. Римљани су све преостале Расене који нису побегли, поробили и од тада је име Серб код њих синоним за роба (сербуле=опанци, одело робова), тако да ће касније често долазити до забуне о пореклу нашег имена, које је најстарије у Европи.


4. Остаци Расена (Сорба) на северу данас су Лужички Срби, које Германи кроз историју називају Вендима, Виндима, Венетима. Венеција (Венетиа) управо води име по Србима који су је насељавали, као и целу северну Италију још у средњем веку. Данас су ти Срби стопљени у Италијане. О томе постоји заиста мноштво доказа, а ко има времена може да чита о томе на страницама Падовског универзитета, с тим што они не желе да говоре о Србима у Италији, него о "Словенима", иако смо видели да се одувек радило о Рашанима и Србима, које су Германи називали Венетима, Вендима, Виндима (то долази од санскритске речи "Ве(н)де", по чему су Срби утицали на њихово састављање. Наиме у Рг-Ведама помиње се такође и наш родоначелник, Србинда, демонски ратник.). Георг Кригач је 1675. године објавио дело Де Сербис, Вендорум натионе вулго дицтис Дие Венден ("Срби, Вендска нација, народно названа Венди"), које је доказ, да и поред уобичајеног немачког назива Венди, полабски Срби нису никад изгубили своје изворно народно име. Андреас Тхарæус ће написати дело у којем се наводи: "...Вон welchem wort Сармата одер Сауромата дас wortlein Сарби хер ентспроссен ист. Дас ист ден нун гар еигентлицх дас wortlein Сарби, денн алсо werden дие Wenden хеутигес тагес ин ихрер сцпрацхе генаннт, унд Сарсска Реетз хеисст Wendische спрацхе..." ("Од речи Сармата или Сауромата, реч Сарби води порекло. У ствари реч Сарби, је у данашњим данима Венди, како се на њиховом језику каже. А србска реч се назива вендски језик." ). Шта рећи више? На овим адресама падовског универзитета може се прочитати све о томе да су Етрурци, тј. Рашани били Словени, Венети, Сармати, дакле Срби:

5. Надаље, могуће је да су управо Викинзи који су покорили Русе, дали њима име по узору на Расе, Расене, које су сретали и борили се против њих на северу Европе. Око 980. Хебрејски анонимус пише у јужној Италији дело "Иосиппон" (ןוףףסוי), у којем говорећи о народима који насељавају простор од Венеције до Балтика, помиње и Србе (ןיברװמ = Swrbjn). У Истри постоји река Раша која се називала некоћ и Арса (сетимо се покрајине Ареззо у Италији).

6. Римски и грчки историчари Плиније и Птоломеј, писали су о Србима који су били настањени иза Дона у Сарматији. Отуда их Руси сматрају за своје прародитеље. Реч Рус јавља се тек од деветог века, па Шафарик у књизи "Србове в Руску" тврди: "Руси су остатак оног србског огранка који се иселио на Балкан". Пољски историчар др. Вацлав Мацјејовски каже: "Треба знати да су словенска наречја у Бугарској и Србији створила старословенски црквени језик, а из овога је постао руски језик". Срби Корутанци, данашњи Словенци, према немачком историчару Димлеру су такође потомци Срба, што се слаже и са чињеницом о "линеа Сорабица", границом Срба и Франака у средњем веку, коју је успоставио Карло Велики, који се страшно плашио Срба и наређивао да ако Срби подигну војску, Франци морају да подигну сву своју силу против њих, а ако то ураде Чеси, онда само трећину војске. Мавро Орбини каже да су Срби дошли из Скандинавије 1460 година пре Христова рођења, вероватно због силних србских топонима и записа о Србима из данских хроника.


7. Дакле, ако се водећи стручњаци слажу са тим да су Етрурци били Словени, само треба повезати њихово право име – Расени, са Рашанима, о чему, на срећу пишу и неки други слависти, као што смо видели, не само србски. Сем тога, може се упоредити и идентичина предхришћанска митологија Расена и Срба. Расени су веровали да им је родоначелник био вук, односно вучица, чију су легенду преузели од њих Римљани. Познато је да је врховни бог Срба у предхришћанском периоду био Дабог, који се приказује као хроми вук, који потиче од праисконских времена тотемизма, када су Срби сматрали себе вуковима, о чему пишу многи домаћи, а и страни историчари. Нпр. у исто време Келти су себе сматрали "јеленима". Јиречек помиње да у једном средњовековном документу, у којем се разни народи упоређују са појединим животињама, за Србина се каже да је вук (Ц. Јиречек; Стаат унд Геселлсцхафт им миттелатерлицхен Сербиен, Wien, 1914, 3,117). Занимљиво је да су и Руси о себи говорили као о народу који је потекао од вука.

8. Срби=Рашани=Расени, дошли су из Месопотамије, а њихов пут је могуће сагледати ако се има класична електронска карта (Енцарта нпр.), па се потраже топоними који потичу са Срб, Серб, Серв, Сорб, Рас, итд. Има их на стотине од Индије до Скандинавије, дакле само на местима где живе Индоевропљани, те на једној правој линији од Источне до обала Западне Африке, који су вероватно остали током освајања Африке од стране Нина Беловог, и његовог изласка на Атлантски океан, о чему има писмених доказа. Из Месопотамије део Срба (данас су то сви Словени укупно), кретао се ка Индији, све до Кине, а други део је долазио до севера Шведске, где заиста има много србских топонима. Тако за древно српско име, из времена пре Римљана, сведочи и топоним за реку Ксант, често помињану још од Хомеровог доба, за коју антички географ Страбон 63-19 г. ст. ере, каже: "ειθ ο Ξανθος ποταμος οω Σιρβεν εκλουν οι προτερον" /Како су реку Ксант Србица називали раније/ (Страбонис рерум геограпхицарум либри септемдецим, Басилеае, 1571., с. 763. Хрват Рачки, Рус Нестор и Пољак Суровјецки тврдили су да су Срби, Венди, прастановници Европе од почетка историјске ере. Не зна се са сигурношћу колико хиљада година су постојали у Индији (одатле име "Венди", "Винди", од "Инди", а одтале и "Веде") пре сеоба, а на данашњим теренима су преко три хиљаде година. Дакле, и то се све слаже како са Далимиловом хроником, тако и са Карловачким родословом, где се каже да смо дошли из Вавилона и пружили се све до Рима.

9. Да су сви Словени исто што и Срби слагао се и Шафарик, који каже: "Овим историјски потврђеним приоритетом имена Серб потпуно се објашњава појава која иначе пада у очи, да се под овим именом воде Срби у Илирикуму и у Лужици у два језика веома удаљена на известан начин на супротним крајевима племена два словенска дијалекта." Потом и Х. Сцхустер Šewc, који је написао: : "словенско етничко име Срб, најпознатији је и највише проширен назив за Словене..." ('О историји и географији етничког имена сорб/серб/сарб/срб').


10. Врло важан доказ о томе да су се сви Словени некада звали Србима јесте онај из 890. године, баварског анонимуса (био је свештеник који није оставио име иза себе), Десцриптио цивитатум ет регионум ад септентрионалем плагам Данубии ("Опис градова и области у Подунављу"), где каже да се Срби сматрају великим народом, те да о себи говоре како су сви Словени настали од њих (Зервиани quod тантум ест регнум, ут ex ео цунцтæ гентес сцлаворум exortæ синт ет oriqinem, сицут аффирмант, дуцант...). Сем тога мноштво Словена претопило се у Германе након примања хришћанства, иако су дуго пружали тежак отпор (читати француског слависту Канта). Тако је славни канцелар Ото Бизмарк често причао у свом дневнику да његова баба није знала ни једне немачке речи, већ само сорабски (српски). У 17. веку Лајбниц је рекао руском цару Петру Великом: "Наше је порекло исто, оба смо Словени". Према томе и ово је у складу са Далимиловом хроником.

11. Немачки бискуп Саломон 920. године завршава етимолошки речник Матер Верборум, у којем повезује србско име са Сарматима (Сарматæ... Сирби тум дицти... ид ест quasi Сирбутиу... Сарабатиæ проприе цуррентес вел сиби вивентес Зирби). Дело је очувано у препису из 1102. године, направљеном од стране чешког опата Вацереда (Wacered), који је такође, као додатак повезао име Сармата са Србима (Сарматае попули Зирби, Сарабатиае пропреи цуррентс вел Сиби вивентес Зирби). А ко је читао Херодотову историју, знаће да су Сармати, односно Србословени били огроман народ у античком добу. Разлика између нас и осталих Словена који су престали да носе србско име била је у томе што су се они нас бојали. Наиме, ‘Абду л Хасäн ал Мас’ūдī, помиње у рукопису "Китāб ал танбīх wa’l исхрāф" ("Књига златних поља и рудника драгог камења") у Закарпатју народ Сурби, за којег каже да су "... народ кога се Словени боје из разлога које би било предуго наводити, ка и то што је потпуно без вере којој би се покорили..." Грк Халкокондил за Србе је рекао да су најстарији и највећи народ на свету. Мавро Орбини такође спомиње да су Срби господарили Азијом. Дакле, ако су Расени били Словени, као што то тврде стручњаци, онда су сигурно потекли од Срба, поготово што су носили њихово име и њихове обичаје.

12. Шчербаков (у часопису "Очаг" бр.3 1999.г.) пише:"Професор Пешић открио је на стрмим обалама Дунава знаке писма сличног етрурском. Истражујући налазе археолога у том региону, он је саставио најстарију азбуку на свету од 48 знакова, слова. Његови радови производе утисак праве експлозије... То помера у тешко замисливу прошлост не само изворе писмености него и први циклус читаве цивилизације на планети." Пешић је говорио:"Прво азбучно писмо, како се досад сматрало, било је грчко а које је настало из феничанског 900. године пре наше ере. Али, ми се не можемо отети утиску о азбучном карактеру писма које је настало у Винчи.

Не можемо мимоићи чињеницу да се досад тврдило да је и Етрурско писмо настало негде у 9. веку пре нове ере. Етрурци су били већ писмени кад су се, први пут, срели са Грцима на Апенинском полуострву. Грци нису разумевали њихов језик. Био им је стран. А ни сам сусрет нити даљи међусобни односи нису били тако срдачни. Напротив, често су међусобно ратовали. Зашто би се у тим околностима Етрурци одрицали свог језика и писма и преузимали их од Грка? Њихов језик и писмо били су широко распрострањени и то им је омогућавало нормалну комуникацију са светом." Занимљиво је и само име "Винча", које настаје од Винда, Виндиша, Винџа.

ПРЕПОРУЧУЈЕМО
Преживети и живети у природи, Приредила: Монахиња Атанасија Рашић Преживети и живети у природи, Приредила: Монахиња Атанасија Рашић
Грађански рат у Србији 1941-1945, аутор: Боривоје М. Карапанџић Грађански рат у Србији 1941-1945, аутор: Боривоје М. Карапанџић
Судбина човека у савременом свету, Аутор: Николај Берђајев Судбина човека у савременом свету, Аутор: Николај Берђајев
Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку, документи Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку, документи
АРБАНАШКА ЛИГА, Аутор: Миладин Бојић АРБАНАШКА ЛИГА, Аутор: Миладин Бојић
ВАТИКАН И ПРВИ СВЕТСКИ РАТ, Аутор: Драгољуб Р. Живојиновић ВАТИКАН И ПРВИ СВЕТСКИ РАТ, Аутор: Драгољуб Р. Живојиновић
ВЕЛИКОМУЧЕНИЧКИ ЈАСЕНОВАЦ ПОСЛЕ ЈАСЕНОВЦА, Аутор: Епископ Атанасије ВЕЛИКОМУЧЕНИЧКИ ЈАСЕНОВАЦ ПОСЛЕ ЈАСЕНОВЦА, Аутор: Епископ Атанасије
ЗВОНКО ВУЧКОВИЋ РАТНА БИОГРАФИЈА 1941-1944, Аутор: Милош Тимотијевић ЗВОНКО ВУЧКОВИЋ РАТНА БИОГРАФИЈА 1941-1944, Аутор: Милош Тимотијевић
Дани и године, Аутор: Радоје Јанковић Дани и године, Аутор: Радоје Јанковић
Супер повољно
Сребреничка подвала, Аутор: Ратко П.Шкрбић Сребреничка подвала, Аутор: Ратко П.Шкрбић
ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК кратка повест, Аутор: Драгољуб М. Кочић ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК кратка повест, Аутор: Драгољуб М. Кочић
Гајење домаћих животиња, уз помоћ традиционалних знања, Аутор: Др ветеринарске медицине Милојко Урошевић Гајење домаћих животиња, уз помоћ традиционалних знања, Аутор: Др ветеринарске медицине Милојко Урошевић
Знаменити Руси у србској историји, Аутор: Ранко Гојковић Знаменити Руси у србској историји, Аутор: Ранко Гојковић
Знаменити Срби у руској историји, Аутор: Ранко Гојковић Знаменити Срби у руској историји, Аутор: Ранко Гојковић
Краљеубиство у Марсељу, Аутор: Јован Качаки Краљеубиство у Марсељу, Аутор: Јован Качаки
СРПСКЕ КОМИТЕ комитско четовање у старој Србији и Македонији 1903-1912, Аутор: Стеван Симић СРПСКЕ КОМИТЕ комитско четовање у старој Србији и Македонији 1903-1912, Аутор: Стеван Симић
ИСТОРИЈА РЕЛИГИЈЕ, Аутор: Драган Протић ИСТОРИЈА РЕЛИГИЈЕ, Аутор: Драган Протић
Успешно додато у корпу.

Прегледај корпу     Настави куповину